Osećaj koji obuzme ribolovca koji stoji kraj Dunava u letnji suton i baca varalicu čekajući da zagrize riba, ne može da nadomesti ništa. Sav taj prizor i zamešateljstvo deluju opijajuće - odsjaj sunca koje zalazi, miris školja i kamenjara, miris vode, zvuci prirode, lagani vetar koji nosi polen  i iščekivanje. Tada vreme stane za onog ko peca jer je Bog stisnuo pauzu na Njegovoj štoperici koja nam broji sate u nazad... Biće tako za nas ribolovce sve dok Panonsko more ne iscuri.

Eto, dozvolih sebi ovde da, u ova naša buđava demokratska vremena, budem poetičan u vezi sa Dunavom i prostorom koji ga okružuje. Dobro je to za dušu.

(Uz ovaj se tekst preporučuje konzumacija alkohola)

Foro: Martin Candir i autor