SREĆAN ČOVEK

Ima jedna stara priča znana i vama sa ovih stranica koju često citiram. Pecao sam, bogami po raznim krajevima sveta i sa različitim ljudima. Eto, tako mi se posrećilo da ribarim lično i sa Ristom Rapala, sinom rodonačelnika i tvorca čuvene svetske kompanije, na njegovoj vodi i sa njegovim mamcima na severu Finske. Da ne duljim, posrećilo mi se da budem, neskromno rečeno, najuspešniji na toj međunarodnoj turneji u lovu pastrmki i jedini maznem jednu veliku štuku.

Ništa manje legendarni Risto, po kome se zove i serija voblera, je tada prokomentarisao, obučen u izlizane farmerke i izbledelu reklamnu majicu svoje firme, kako je on danas srećan čovek jer je pojeo dva sendviča i popio sa g. Popovićem po tri piva i kući svojoj ženi nosi veliku  ribu (moju), dok je neko od prisutnih potiše prokomentarisao, eto zbog čega  milioner može biti srećan čovek!

Stvarno šta je sreća? Oni koji me podobro znaju i oni koji pomanje, često kažu kako sam srećan jer sam spojio posao, hobi i zadovoljstvo. Pa i jesam, jer zaista sa istim zanosom radim i jedno i drugo u šestoj mi deceniji, a možda imam upala manje, jer opet ima ona mudrolija da onaj gore nam ne uzima u račun dane provedene u ribolovu!

Baš sam sretan i ovih ne baš po sve srećnih dana,  kada su mi posle serije, ne kažem neuspešnih pokušaja da uz bedem izvučem kapitalne bucove (o čemu raspredam na narednim stranicama) jer sam se radovao i njihovoj žestokoj i ludoj igri na varalici, dok skoro svako jutro dočekujem na vodi na petrovaradinskoj obali Dunava i igruckam se sa sitnim mušicama i lovim buclike, kauglere, kedere, zavisi kako ih ko zove. Opet delim radost sa jednim sretnikom, mojim drugarom Miletom koji je tu usidrio svoju brodicu zatvarajući jedan krug  od San Franciska do ove lokacije koju su stari Novosađani zvali Tikvara. Tu je narečeni Mile sa prezimenom Crnjanski, kao dečak sa svojim deda Stevom Mederom, alasom iz Čerevića,  koji je tu radio na prijemu ribe, u onim mesecima kada se reka zaledi,  bušio odušku i sedeo pored njega na hoklici, gde je deda, a šta drugo nego bežeći od bakinog zvocanja, uz čokanjče uvodio unuka u svet ribolova i života.

Posle svetskih putovanja Mile je zatvorio krug i tu se usidrio, pa svakog jutra, koje mu niko ne može oteti, nazdravi novom danu i sreći.

E u tim jutrima dok u pauzi kafenišemo i ljudujome, prepričavamo priče što na život liče, mene pohodi sreća kada se na udičici zapraćaka sitan keder, protviš k'o prst i kada ga pažljivo skidam da se i on sretnik vrati novom životu. Sa tim jutarnjim vodenim radostima potirem i lakše prebrodim sve ono što me dočekuje u ne baš lepom danu

Neka je, dragi moji i vama lep, bistar i sretan ovaj avgust!

Do sretanja, gde bi drugo, no  na vodi!

Naslovna strana:

Dunavski bucov prevaren na Rapala Clackin' Minnow

Snimila: Veruna Ramač